Ženski moza(i)k: U troje je bolje

29/04/2016

Dobro, možda sam malo razdražljiva, ali to je tako kad ne spavaš, a nisam spavala zbog seksa koji je trajao cijelu noć.

Pijem već treću šalicu kave. Kava... postoji li drukčiji način za početak dana od tog gorko-slatkog otrova čiji ti miris i okus ujutro zagriju dušu svojim toplim kofeinskim zagrljajima koji ti šapuću: „Da, znam, usran dan i pada kiša, ali tu sam“? Kužiš, kava razumije. Kava ti neće reći da prestaneš kukati da je dan sranje ako je dan sranje. Kava ti neće prodavati glupe klišeje poput: „Dan ti je onakav kakvim si ga napraviš.“ Da sam ja napravila ovaj dan, bio bi sunčan, ljudi bi mršavjeli od čokolade i ne bi nakon neprospavane noći morala juriti na posao. Po kiši. Da je kava osoba, bila bi lijep crni, pomalo žgoljavi muškarac upitne seksualnosti čijem mirisu ne možeš odoljeti i, najvažnije, koji te kuži. Koji ne priča s tobom ujutro, nego te samo grli i s kojim znaš da će sve biti OK.

Dobro, možda sam malo razdražljiva, ali to je tako kad ne spavaš, a nisam spavala zbog seksa koji je trajao cijelu noć.
Ne, ne mog seksa. Da je riječ o meni, ne bih to iznosila u javnost. Osim ako je bio jako dobar. Ili jako loš. Ili jako neobičan... ili s Ryan Reynoldsom. Uglavnom, ovo moram podijeliti s vama.

Već nekoliko mjeseci vodim miran život u mirnoj zgradi. Još nikoga nisam upoznala, na vratima stanova nema imena, još mi se nije obratio predsjednik/ca zgrade (za razliku od one na prošloj adresi koja se sa mnom upoznavala nekoliko puta dnevno). Nije mi čak nitko pokucao na vrata onda kad sam usisavala u jedanaest navečer jer nisam imala internet. Ni kad sam pokušavala skinuti sve glasove s Bohemian Rhapsodyja koristeći mikrofon. Znači, stvarno sam mislila da sam sama, ako ne u zgradi, onda svakako na katu. Do sinoć.

Počelo je nešto prije pola noći, baš kad sam tonula u san, nešto kao plakanje. Kad sam se malo razbudila, shvatila sam da netko plače u vremenskim intervalima da bih zaključila da je to stenjanje. Otkud to dolazi? Treba li nekome pomoć? Je li to žena? Stenjanje se pojačavalo i ubrzavalo, a ja sam sad već potpuno budna doživjela prosvjetljenje.... seks! Uspravila sam se iz kreveta poput merkata. Stenjanju se pridružio još jedan dublji glas, a onda je počelo lupanje i to baš o zid koji dijeli moju sobu od susjednog stana. Pa daj nemoj me...! Digla sam se i otišla u kuhinju, ali u tišini  noći, glasovi su se jasno čuli pa sam počela razabirati uzdahe poput „bože“, „da“ i „brže“.      

Kako uz seks ide alkohol, natočila sam si čašu vina i pustila Barryja Whitea da dodam romantični touch ovoj neugodnoj situaciji. Hej, što sam mogla? Dan ti je onakav kakvim si ga napraviš, je l'? E, ali nakon dobrih pola sata Barryja je nadjačala ona sa „Bože, joj, ah, ahhhhh...!!!“      
                                                                                                                                             
Tišina. E pa.... ona sigurno nije spominjala ime Božje uzalud. Je li gotovo? Mogu li natrag u krevet?

Pola dva. Pokrila sam se preko glave i pokušala zaspati što mi baš i nije uspijevalo unatoč vinu i „dobrom seksu“. Upravo kad sam htjela probati ono s ovcama kako preskaču ogradu, opet stenjanje. O neeeee! Sad već iznervirana skočila sam iz kreveta. OK, jednom ću vam tolerirati, ali ponovo?! Radi li još netko osim mene sutra... danas. Otvorila sam ulazna vrata od stana. Na hodniku su se čuli mukli zvukovi, ali nije bilo jasno otkud dolaze. Vratila sam se u svoju sobu. Sad više nisam bila sigurna je li u pitanju pregradni zid ili zvukovi dolaze s gornjeg kata. Pa što je ovo?! Pa nije zgradu gradila Austrougarska da bi se vi ovako mogli derati. Nisu vam zidovi od kamene vune! Ili im je potpuno svejedno? Da im lupam? Ma ne. Glupo mi je to, mislit će da sam neka frustrirana baba. Da zovem nekoga? Kome da se žalim usred noći? Da mi je bar smiješno pa da zovem frendicu da se smijemo zajedno. Ali i ona radi sutra. Danas. I vjerojatno spava, ubila bi me. Pedeset nijansi glasniji preko puta u međuvremenu u svoje igrice uključuju i namještaj. Čuje se padanje stolica. Ona opet zove Boga koji se zove Hrvoje.

„O bože Hrvoje, bože, bože, Hrvoje...!!!“ I pad stolice.

Tišina.

Sjedim na kauču u dnevnom boravku. Peku me oči i gladna sam. Možda uspijem odspavati koji sat. Uspijem odmah zaspati jer sam u trenutku sanjala da mi je Sia frendica i da joj jedino ja mogu vidjeti lice i da smo zajedno pjevale Chandelier. I baš kad smo došle do onog dijela „I'm gonna swing....“ čujem vrlo jasno i budno „Aaaaaj bože Hrvoje....!!!“            
            
Ma dobro sad dosta više!

Četiri ujutro! Pa gdje radi ovaj Hrvoje?! Na plantaži Afričke šljive?! Ima li kraja ovoj besanoj noći? Gladna sam. Našla sam vrećicu kokica za mikrovalnu. Super, samo je problem što nemam mikrovalnu jer sam odlučila zdravo živjeti, a na netu kažu da to treba izbaciti iz kuće. Onda se dogodilo ovo.

A video posted by Sara (@monroewow) on

Uspjela sam ih napraviti čak četiri do jutra!

Do sedam su ona i Hrvoje ponovili to još dvaput. Prosječni ljudi bi za to vrijeme bili u kinu, na večeri, seksali bi se, tuširali i spavali. Ne znam s koje planete su ovo dvoje. Je l' to neki tantrički seks? Zadnji put, kad sam već pila prvu kavu, Hrvoje se derao k'o da mu je stari Tarzan. Valjda smo to čekali cijelu noć, ne znam. Ne želim znati. Nadam se samo da je to bila jednonoćna epizoda. Ako su mi ovo novi susjedi, morat će se naučiti seksati tiše.

Kad sam jutros išla na posao, u liftu sam bila s muškarcem i ženom u srednjim tridesetima. Ja blijeda s krvavim očima i tamnim podočnjacima, oni super raspoloženi i nasmijani. Gledaju oni mene, gledam ja njih. Razmišljam, da nisu možda oni veseljaci od noćas? A oni možda razmišljaju, da nisam ja ona kojoj se dečko zove Hrvoje?



Ostale Sarine kolumne možete pročitati ovdje.

Sara Schmidt

Novo

Komentiraj