Dnevnik gradske cure: Ljuuubav je drooooga

11/02/2014

Moje prve dvije ljubavi su Boris Novković i lik koji mi je vikao da će me ubit nožem. Good for me! Želim dobit cvijeće, ili neku čokoladu, ili tajno ljubavno pismo od tajnog obožavatelja koji mi napiše da me voli gledat dok spavam i onda moram nazvat policiju i hodat okolo s pepper sprayem

VALENTINOVOOOOO. Ovo je jedna od najgorih riječi za napisat ak si disleksičan/disgrafičan ko ja. Gle, sad ću bez ispravljanja: Vlanertinovo. Vlanetnivno. Valnetnivno. Evo, to su prva tri pokušaja. Vlantnivno. Fak.

Koliko kužim, postoje 3 vrste ljudi kad je u pitanju ovaj dan: Prvo, ljudi koji ga full vole. To su većinom žene i nekolicina seksualno zbunjenih muškaraca. Njima je to ko drugi rođendan. To u prijevodu znači da ako zaboraviš na Vlanertvnininovnono - najebat ćeš.
Drugi su oni koji ga jednostavno ignoriraju jer im je to nebitan dan i ne zamaraju se previše - ne spominju ga, ne doživljavaju ga, i to je to.

Treći su oni koji full "ne vole" Valentinovo (wow, isprve) i govore da im je svejedno i da ga ignoriraju, ali onda, unatoč naglašenom ignoriranju održe kratki monolog koji ide otprilike "jer ja jednostavno ne podržavam taj oblik kapitalističkog izražavanja ljubavi, voljeti se moramo svaki dan, a kupovanje ruža na sam dan Vlanenasjoahjva je po meni čin koji ponižava ljubav i umanjuje njeno značenje i bla bla bla pletene košare s tofuom i maslačcima jer sam ja duboka alternativka sa fejk okvirima za naočale i slušam nepoznate bendove i čitam knjige koje još nisu ni napisane jer njihove prazne stranice posjeduju dubinu koju niti jedna riječ ne može utjeloviti i idem sad stavit 19 pasivno agresivnih statusa o Valentinovu na Fejs da svi vide koliko sam stvarno duboka i anti-kapitalistički nastrojena a usput ću napisat i status BRAVO BOSNA jer je i to kul" - e, ti ljudi. Ti ljudi najčešće zapravo - lažu. Najčešće sami sebe.

Ja full volim Valentinobo. E jebemti, neću sad namjerno ispravljat više. Želim dobit cvijeće, ili neku čokoladu, ili tajno ljubavno pismo od tajnog obožavatelja koji mi napiše da me voli gledat dok spavam i onda moram nazvat policiju i hodat okolo s pepper sprayem jer se bojim - uglavnom, volim romantiku. Jako. Znam da ne djelujem kao takva osoba, ali volim i srčeka, i pisma, i sve te cheesy izjave ljubavi.

Volim ga još od vrtića, kad smo izrezivali srca od kolaž papira, dolazili u crvenim haljinama, lakirali nokte u crveno i radili čokoladne kuglice koje su onda naši roditelji morali jest jer smo se mi trudili, iako je u njima vjerojatno bilo i čokolade, i pastela i tko zna čega još.

U osnovnoj školi nismo izrezivali srca - tad su se već davala ljubavna pisma i čestitke. Ja nikad nisam dobila ni jednu, jer sam izgledala ko neželjeno dijete Smeagola i Golfa dvojke, ali nije ni bilo bitno - ionak sam u osnovnoj bila zaljubljena u Borisa Novkovića, i bilo mi je jasno da mi se on jednostavno ne stigne javit jer je u studiju i snima. Uz Borisa, imala sam još jednu simpatiju. Zvao se Krešo, i za jedno Valentinovo sam odlučila priznat mami da se on i ja "volimo."

y

Krešo je bio super - živio je u istoj ulici ko i ja, imao je video igrice doma, a njegova mama nam je tu i tamo radila palačinke. I igrali smo jednu super igru u parkiću - ja sam bježala okolo i vrištala, a on je trčao za mnom i govorio "ubit ću te nožem." Te slatke, dječje romanse.

Meni nije padalo na pamet reć da mi se sviđa, to je bila moja velika tajna, ali onda mu je jednom to rekla jedna zločesta cura iz razreda koja je bila moj bully. Ja sam mislila da će se naljutit na mene, ali nije - nego ju je gurnuo i rekao joj da šuti. Tad sam bila uvjerena da ju je gurnuo jer me voli i želi obranit moju čast, ali puno su veće šanse da je on zapravo cijelo to vrijeme mislio da sam ja dečko i da ga je ona upravo nazvala dječjim pederom.

Uglavnom, nebitno. Moje prve dvije ljubavi su Boris Novković i lik koji mi je vikao da će me ubit nožem. Good for me!

Neki dan sam pričala s frendom o Valentinovu, i on je sav ponosan izjavio: "Ja sam imao sreće - svim mojim curama je bilo svejedno kad je u pitanju bilo Valentinovo."

Žene to rade full često, i ja sam bila među njima. Idem bit kul i reć da mi Valentinovo nije bitno. Daaa, moj dečko će mislit da sam jebena i opuštena. "Ne moraš mi ništa kupit. Ni ružu. Ni čokoladu. Ma znaš kaj, meni ti je tolko svejedno što je Valentinovo da ono, kaj se mene tiče, možemo i prekinut na jedan dan. Ili još bolje, da ti full pokažem koliko me boli briga za glupo Valentinovo, dođi kod mene pa me gurni niz stepenice. Da. Valentinovo, Šmalentinovo. Kakva romantična večera - idemo u traumu. Mislim, ne ideMO, ja idem sama, ti ostani doma, gledaj tekmu i ne znam, naručit ću ti striptizetu da te zabavlja dok meni stavljaju gips na ruku. Jer sam kul i totalno ne brijem na Valentinovo."

Postalo je full kul hejtat Valentinovo. E pa ja neću. I dragi muškarci, samo zato što vam cura kaže da ništa ne želi za Valentinovo, nemojte to shvatit kao ozbiljnu izjavu. To je ko kad kažeš curi: "Ne moramo se seksat ak ti se ne da" - svi znamo da lažeš. Svaka cura voli pažnju, i nježnost, i gad demet, ak ćemo već banalizirat - poklone!

Ne moraš joj kupit jednu trećinu tenisica, ko meni moj bivši. Ne moraš potrošit cijelu plaću na večeru. Ne moraš kopirat Tonija Cetinskog i oženit ju 19 puta i jednom satu.
Al napravi nešto posebno za Valentinovo. Ne mora bit nešto veliko. Ni skupo. Žene znaju cijenit i male stvari (insert penis joke).

Skuhaj joj večeru. Napiši joj pismo. Ak ne znaš kako, isprintaj ovo što sam stavila u nastavku i popuni praznine. Sretno Vlantivenobo!

Andrea Andrassy je Index Rouge cura koja pokušava balansirati između posla, fakulteta i karijere komičarke, ali pritom pronaći i frajera iz svojih snova. Naravno, u svemu tome nailazi na zapreke, poznate mnogim djevojkama.

Foto: Filip Dizdar, Ilustracija Index

Izvor: Index Rouge

y

Cosmopolitan.hr

Novo

Komentiraj