Je li poljubac bio pogreška?

Prije mjesec dana konačno smo se upoznali, šest mjeseci nakon dopisivanja na forumu - kad sam poslom došla u njegov grad. Bilo je ugodno - do navečer, kad sam trebala natrag. Malo je oklijevao na rastanku, ali ipak me poljubio. Neko vrijeme smo se ljubili (dok mi nije stigao bus). Otada ga zanima je li 'zakomplicirao' naš odnos. Ne znam, rekla sam mu. Jako mi se svidio, uživo je ostavio mnogo bolji dojam. Nisam se usudila priznati da bih željela romantičan odnos. Jedan moj prijatelj smatra da je to bila moja pogreška kad me pitao je li poljubac bio ok ili ne. Od sljedećeg dana počeo se povlačiti, smanjivati javljanja, promijenio mu se ton. Već sam imala iskustvo s osobom koja je održavala kontakt nemajući hrabrosti reći da nisam zanimljiva i time kod mene stvorila očekivanja. Kad je bio u mom gradu, tražila sam odgovor da znam na čemu smo. Rekao je da je poljubac bio pogreška i da sad što god da napravi, neće biti dobro - jer on nije sposoban za vezu. Opet nismo sve rekli do kraja, ali mi je postalo očito da između nas neće biti ništa. Poljubac - u obraz, ne ono čemu sam se nadala. Otada imam osjećaj da bježi, a kad nešto prigovorim, on kaže da prije poljupca nisam bila takva! U međuvremenu je upao u poslovne probleme pa je postao još hladniji. Pitala sam ga znači li to da će se maknuti od mene, a on je pitanje opet shvatio kao neki način forsiranja romantike i rekao mi da me vidi kao prijateljicu i da mu nije do kontakata s ljudima. Rekla sam mu da ako želi pričati - da sam tu za njega, ali da ne želim forsirati ništa što mu ne odgovara. Od tada se ne javlja, vezala sam se i strah me da ga ne izgubim, a opet - on me doživljava kao prijateljicu. Imam potrebu dati mu do znanja da mislim na njega i mu želim dati podršku u ovom što prolazi (a pretrpio je gadan poslovni udarac). Trebam li mu se javiti i kako? Što da mu kažem? Ima li uopće šanse da me ikad pogleda kao partnericu, a ne samo kao prijateljicu.

f

Sve da i ima šanse, ne čini mi se da biste trebali trčati za tim frajerom. Čini mi se da je tip dosta okrenut sebi i da daje velikog maha svojim dramama te bi vam se - sve da ta veza i uspije - lako mogli dogoditi da često ostanete po strani u njegovim previranjima. Čini mi se kao da je u nekom zatvorenom krugu i ako vam je već i samoj jasno da od toga neće biti ništa, i ako vam je i on rekao da neće biti ništa... doista je moguće da od toga zaista ne bude ništa, iako to nije baš lako čuti. Očito ste svašta s njim izmaštali - mnogo više od onog što se zbilja dogodilo - kao što ste i s prošlim potencijalnim partnerom, kako kažete, 'stvorili očekivanja'.

To čemu tepate da je 'romantika', jesu li to zapravo ta vaša očekivanja? Da se malo našalim - je li vam Pepeljuga u djetinjstvu bila draga bajka? Imam dojam da vam je jako stalo do toga da budete u vezi, ali da očekujete od muškarca da o toj vašoj želji 'prosudi' bez vas, dok vi kao da, čekajući 'final verdict', u međuvremenu samo 'strepite' hoće li vas uzeti ili ne? Vi kao da dečke pitate za svoje rezultate, kao da ste na testu, izručujete im se 'na milost i nemilost'. Sebe pritom baš ne 'doživljavate' tko zna koliko, kao da sami ne prihvaćate da ste ravnopravni - i prije veze i u njoj samoj. A sad ću vam reći i još nešto - ne vjerujem vam do kraja!

Mislim, svakako da ste vi vrijedni i da biste to trebali osvijestiti, ali isto tako mislim da je prvi korak prema tome da postanete odgovorni. Zasad tu odgovornost ne vidim - sve prepuštate drugom, a onda tugujete ako nije ispalo po vašem. Zato bih rekao da vas uz svaku podršku u tome da osvijestite svoju vrijednost ide i grdnja jer vam je to prepuštanje zapravo (i) vaš djetinjasti način da ostanete neodgovorni. Vi frajera pitate što će napraviti on (hoće li se maknuti od vas, hoće li pričati...), ali ne govorite o tome što biste vi (da vas zanima romantičan odnos, da ga ne želite izgubiti). Pitati nekoga 'Voliš li me?' prije nego što mu kažete 'Ja te volim!' na što ih ostavljate malo zbunjenima - niste možda baš jasni ovako kako ste sad sve meni lijepo ispričali.

Kao da želite da se oni izruče vama na isti način na koji se vi izručujete njima. Tko zna kakva biste vi u takvoj situaciji uopće bili kao partnerica!? Vaše pitanje kao da ih vuče u to vaše nejasno područje i možda nije čudo da se opiru tamo poći. Kao da stojite na ledu i svako se malo poskliznete i padnete, ali zovete frajera koji vas gleda s obale da vam se pridruži (i da se onda zajedno polomite), umjesto da ga zamolite da vas povuče van, na obalu, gdje ćete oboje čvrsto stajati.

I još nešto - kad se izručite 'na milost i nemilost' pa dobijete 'nemilost', odnosno - ostave vas... to vrlo lako može značiti i da frajeri koji vam se sviđaju baš i nisu onakvi kakvim ih vi zamišljate, nego ste vi u njih učitali svoja očekivanja, među kojima je i njihov pristanak na odnos kako ga vi vidite i želite. Prvo, od njih je u takvoj situaciji vrlo pošteno da kidnu umjesto da vas zavlače. Drugo, kad ne bi kidnuli, nitko ne kaže da bi veza koja počinje na takvim pozicijama ikad bila dobra - kao što ne vjerujem ni da bi dobra bila ova s Drama Kingom iz drugoga grada. U stvari bih rekao da ste dosta sretni jer vam se veze koje nemaju dobru prognozu jednostavno - ne realiziraju. Šteta je što to ne vidite, nego - očekujete da ta sreća tek treba doći.

 

Pošalji Printaj

Ostali članci