Najljepše je đačko doba

15/12/2015

Danas je prvi dan škole. Na putu do redakcije usporavam pokraj svoje osnovne i promatram školarce. Izgledaju kao neki mali slatki užurbani mravi koji su si na leđa natovarili veliku mrvu kruha.

yNeki su s mamama i tatama, stariji ulaze sami. Torbe su im pune knjiga i školskog pribora. O, kako sam ga pobožno skupljala u prvom razredu: mirisne gumice, lijepe olovke, flomastere, šiljila i one čudesne tehničke olovke koje su imale puno malih našiljenih vrhova. Kakva lova, kakvo zlato, moje je bogatstvo ležalo u – pernici! Povremeno bi se s prijateljicama mijenjala za poneki “kolekcionarski primjerak” i bila trajno ljubomorna na Lanu kojoj su starci donosili najljepši školski pribor iz Graza. 

Odrasli ljudi, naravno, ne nose pernice. Kao, skroz je prihvatljivo i zrelo deset minuta kopati po dnu torbe tražeći olovku, ali ne dao bog da dotičnu stavite u neku slatku pernicu (koju biste puno lakše pronašli u pretrpanoj unutrašnjosti), odmah će vas proglasiti infantilnom. Okej, okej, jesam, pa što?! :–) Sjećam se svog prvog dana škole. Kako sam plakala i molila mamu da ostanem kod kuće.

– Zašto ne želiš ići u školu? Pa idu sve tvoje prijateljice iz vrtića –  pitala me zabrinuto.

– Zato što ništa ne znaaaam – odgovorila sam kroz suze. 

– Pa zato i ideš u školu, da bi svašta naučila – pokušala me utješiti. 

Fast forward tridesetak godina. Što sam naučila? Da je divno biti mali, kad sve svoje greške možete u sekundi obrisati onom gumicom s vrha olovke. Ili, u ozbiljnijim slučajevima, malo većom, u obliku voća, koja čak i miriše na limun.

Poslano 22.05

Cosmopolitan.hr

Komentiraj

Novo