Cosmopolitan

Idem spavati. Ne znam da li sam razocarana ili sretna sto ti nisam obecala da cu biti mirna. Danas nismo progovorili ni rijeci. Tebi je to normalno zar ne? Ti si navikao da curice razbijaju glavu razmisljajuci gdje si nocas ili zasto si sinoc samo tako nestao? Bojim se da me to sto te ne vidjam samo jos vise vuce tebi. I bas me briga sto si tudji. Ma briga me si toliko godina stariji. Sedam je ionako moj sretan broj. Zazmirim I vidim tvoje muzevne ruke,zelim da me zagrlis njima I da osjecam da nekamo pripadam. Nije me briga sto je na noc. Bojim se. Bojim se pustiti te da budes prvi koji ce me uciti o mome tijelu,o uzitku,o strasti. Jer sutra vec mozes otici. Kazu da linije nisu nista do linije u atlasu,ali objasni to meni? Objasni to mojoj masti,mojoj pozudi. Kud s tim kad odes miljama daleko? Tebi je lako,ti ces naci novu “malu mazu”. Naci ces novu kojoj se svidjaju stvari koje pricas. A ja sam tako prokleto izbirljiva. I kud bas da se uvuces medju sve njih? Kuda si samo usao? Svi su odreda plavi,visoki,svjesni sebe. A ja ti prva govorim da izgledas zajebano,da ti pristaje cigara,iako ne pusis. Ja ti prva govorim da bih te samo grlila. Nista,bas nista vise. Znas sta slijedi. Noc puna uzdaha,zelje za tobom. I sutra cu ti pricati,sutra cu biti okupana znojem,a ti ces htjeti jos. A opet ni jedno od nas nece imati hrabrosti da to dozivimo u stvarnosti. Opet cemo se sresti,u kaficu punom dima,bit ces sa puno likova koji su pustali prve brkove dok sam ja ucila prva slova. Zagrlit ces me,poljubit cu te u vrat,kao slucajno. I mastat cemo,ponovo,kud bi nas to odvelo,da smo bili sami,da smo bili drugdje. A nismo. Zamisli ponovo,lezim pored tebe,ruka ti je prebacena preko mene. Mirna sam. Disem duboko I spokojno. Na pragu sam odrastanja,a ti na pragu zrelosti. Pricekaj,ili barem pusti da I dalje budem tvoj tajni kod za vracanje u djetinjstvo. Tvoja mala maza. Znas da to ni jedna druga nije.